web analytics

Uspon na planinu Rtanj u zimskim uslovima

Uspon na planinu Rtanj u zimskim uslovima

Na Rtanj sam se peo preko 100 puta, prošle godine samo 10. Svaki uspon mi je priča i doživljaj za sebe. Penjao sam se u raznim vremenskim uslovima, noću i danju, i sa više strana. Tako, kada me je Ana, drugarica iz V. Plane pozvala par dana ranije da idemo na Rtanj nisam mnogo razmišljao.

Prikupljanje informacija i dogovor

U subotu uveče, javio mi se Marko Nikolić iz SkyRunning Serbia da se raspita o visini snežnog pokrivača na Rtnju. I rekao mi je da sutradan planiraju uspon severnom stranom Rtnja. Što je bilo odlično da imam podatke o stazi. U povratku iz Kosjerića sa treking lige, sačekao me je Markov, ne baš obećavajući izveštaj o njihovom neuspelom pokušaju da ispenju Rtanj zbog ogromnog snega, koji je na nekim mestima prelazio i visinu od 1m. Povrh svega u toku noći nedelja na ponedeljak prava zimska mećava dodaje novih 20cm snega.

Javljam Ani situaciju ali je ona rešena da idemo, a i meni bi dobro došlo društvo da se vratim u kondiciju. I ma koliko sam sumnjao u sebe da neću uspeti Ana je verovala da možemo da odradimo taj uspon na planinu Rtanj u zimskim uslovima. Naravno sve ovo je bio i lep izazov koji je golicao maštu da se okušemo i doživimo planinu Rtanj u ovakvim otežanim zimskim uslovima.

Okvirni plan je ostao da se u utorak, nadjem sa Anom oko 8.30h ispred motela Balašević u podnožju planine Rtanj. Odatle bi posle jednim autom došli do parkinga ispred fabrike Unimer metali odakle bi krenuli severnom stranom Rtnja.

Uspon na planinu Rtanj u zimskim uslovima

Ustajem rano kako bih završio obaveze koje sam imao tog jutra. Pogled na Rtanj ne obećava mnogo, planina je u oblaku a prska i sitna kišica. Nešto posle 8.00h krećem ka motelu Balašević, pozivam Anu da vidim dokle je stigla. Javlja se iz sela Lukova i kaže da stiže uskoro. U razgovoru sa njom, skontam da sam zaboravio da ponesem planinarske štapove. Vraćam se po njih, jer znam koliko mi znače pri usponu na planinu Rtanj u zimskim uslovima.

Vrlo brzo stižem do motela Balašević, gde me već čeka spremna Ana. Pozdravljamo se, stavljamo kamašne na noge, Ana prelazi kod mene u auto i krećemo ka mestu odakle započinjemo uspon. Na parkingu ispred fabrike, ljubazni radnik nas tera sa parkinga pa tražim neko zgodno mesto da ostavim auto.

Uspon na planinu Rtanj u zimskim uslovima
Uspon na planinu Rtanj u zimskim uslovima

I konačno krećemo na uspon. U priči sa Markom zaključio sam da je bolje da krenemo makadamom. Jeste malo dalje ali su oni već išli tim putem pa su pravili prtinu. Na kraju ispostavilo se da se njihovi tragovi jedva naziru, tako da nam i nisu bili od pomoći. Sneg je u toku noći zatrpao njihove tragove.

U početku naizmenično prtimo sneg, medjutim kako sam ja dosta teži od Ane više i propadam. Kada gazim njenim tragom kojim je ona sabila sneg, idem dosta lakše i manje propadam. Dubina snega varira od kolena pa na nekim mestima i do kukova. Do grebena i prvog vidikovca stižemo posle pređenih nešto više od 3km koje prelazimo za 1.45h.

Izlazak na greben i zimska bajka

Na grebenu nas dočekuje jak vetar a počinje da pada i sneg. Narednih 700 metara po grebenu napredujemo tesko i sporo. Do ulaska u šumu trebalo nam je nešto manje od sat vremena. Ovaj deo grebena Rtnja je dosta strm, stenovit. Sneg koji je zavejao izmedju stena nimalo nam nije olakšavao. Često smo upadali u sneg i preko pojasa, vraćali se nazad i tražili lakši prolaz.

Ulazimo u šumu, sklonili smo se od jakog vetra ali ne i od muka. Tek tu su bili veliki nanosi snega. Zaglavljujemo se, šlajfujemo u mestu, pomažemo jedno drugom da se izvučemo i da nastavimo dalje. Ana i dalje gazi junački napred, dok ja povremeno prelazim napred tek toliko da ona malo odmori.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *