Planina Rtanj – Idealno mesto za početak avanture

Planina Rtanj jedna je od najlepših, najizazovnijih, čak i najmisterioznijih planina Srbije. Nalazi se nekih 200 km jugoistočno od Beograda i stotinak kilometara od Niša, nadomak Boljevca.

Planina Rtanj veličanstveno se izdiže iz ravnice i na 1.565 metara završava pravilnom trostranom piramidom. Na najvišem vrhu, Šiljku, nalaze se ostaci kapele Svetog Đorđa, podignute u spomen na vlasnika nekadašnjeg rudnika Rtanj, Juliusa Minha.

Puteva do Šiljka ima nekoliko, a najčešće penjana staza vodi iz naselja Rtanj, južnom stranom i dugačka je oko sedam kilometara. Iskusni planinari kažu da je ovo druga najteža planina za popeti u Srbiji. Ipak, RtanjAdventure tim tvrdi da se uz nas svaka osoba prosečne kondicije i dobrog zdravstvenog stanja može popeti do vrha za 3 do 4 sata!

Niži deo planine, do nekih 900 metara, obrastao je bukovom i hrastovom šumom, dok je na većim visinama vegetacija predstavljena u vidu niskog žbunja i trava. Biljke na Rtnju su posebne i prepoznatljive po jarkim bojama i prijatnom mirisu. Rastu okupane suncem u ekološki potpuno očuvanoj i zdravoj sredini. Među njima se nalazi mnoštvo lekovitih biljaka – majčina dušica, hajdučka trava, kantarion, divizma, i, naravno, čuveni rtanjski čaj, jedini pravi, autentični.

Istorija Rtnja

 Istorija Rtnja povezana je sa istoimenim naseljem, kojeg je osnovala bogata porodica jevrejskih industrijalaca, Minh. Otac porodice, Samuilo, bio je vlasnik paraćinske Fabrike tekstila.

Na nagovor najstarijeg sina, Juliusa, ulaže u rudnike kod Ćićevca, Aleksinca i, konačno, na Rtnju. Prvo rudište otvoreno je 1902. godine, a eksploatisan je prvoklasan kameni ugalj.

Sa pauzama tokom Balkanskih ratova, rudnik je radio sve do 1941. godine, kada su ga u jeku Drugog svetskog rata zauzeli Nemci. Nemci su, takođe, i tokom Prvog svetskog rata od 1915.do 1918. godine gazdovali okupiranim rudnikom. Prilikom povlačenja 1918. godine, potrudili su se da iza sebe ostave pustoš – mašine su uništili, a kop je poplavljen.

Period između dva rata obeležio je ogroman napredak rudarskog naselja Rtanj. Za potrebe radnika i njihovih porodica Minhovi su gradili stanove, organizovali privatnu školu, ambulantu, i bioskop u okviru Sokolskog doma, koji je u to vreme bio retkost i u većim gradovima. Stipendirali su školovanje talentovanih učenika i veliku pažnju posvećivali uređenju naselja. U ogromnom parku – šumi na nekih 40 hektara, uzgajano je oko 150 vrsta drveća i ukrasnih biljaka, a postojali su i Rozarijum (ružičnjak) i staklena bašta.

Planina Rtanj – Kapela na vrhu planine

 Julius Minh preminuo je 1931. godine pod nerazjašnjenim okolnostima (kažu da je izvršio samoubistvo). Njegova supruga, Greta, organizovala je izgradnju kapele na vrhu Rtnja u večni spomen na voljenog supruga. Ovaj poduhvat bio je sve samo ne lak – na 1.565 metara trebalo je izneti tone kamena, putem kojim je i danas, 90 godina kasnije, moguće proći jedino peške, evenutalno konjima. Kapelu je gradilo 1.000 radnika, a kažu da su im pomagali i stanovnici naselja Rtanj, koji su Minhove voleli i duboko poštovali.

Kapela svetog Đorđa osvećena je 1936. godine. Nažalost, okolina Rtnja i sam vrh danas izgleda znatno drugačije. Nekada razvijeno i napredno rudarsko naselje je opustelo, budući da rudnik već decenijama ne radi. Sokolski dom je zatvoren, sportska igrališta zapuštena, a u samnom naselju ne postoji prodavnica niti kafana. Od nekadašnjeg prelepog Rozarijuma sa više od 3000 ruža, ostale su ruševine. Najtragičnija je činjenica da čak ni kapela na vrhu Rtnja nije pošteđena ljudske gluposti i bahatosti.

Razrušili su je „lovci na blago” iz nekoliko pokušaja, a blago, naravno, nisu pronašli. Danas je od veličanstvene kapele ostao samo deo istočnog zida, ali ni on ne odoleva zubu vremena.

Planina Rtnj i legende

Odakle uopšte ideja o blagu skrivenom na vrhi planine, pitate se? Legenda kaže da je Planina Rtanj zapravo bio dvorac čarobnjaka, te da u utrobi planine leže zlato i dragulji. Nije ovo jedina priča vezana za misterozni Rtanj. Od meštana obližnjih naselja neretko ćete čuti da Rtanj uopšte nije planina, već ljudskih ruku tvorevina – i to piramida, najveća na svetu. U ovu priču nije teško poverovati. Kupola Rtnja zaista ima oblik pravilne trostrane piramide, čiji su uglovi i stranice u savršenoj razmeri.

Čitava planina, se zapravo, veličanstveno uzdiže iz ravnice i dominira čitavim krajem. Pravo je zadovoljstvo posmatrati ga sa sve četiri strane sveta. Nije ga bez razloga Jovan Cvijić proglasio jednom od najlepših srpskih planina. O Rtnju mnogi vole da pričaju i o njemu možete čuti svašta, pa čak i to da nije ni planina, ni piramida, već vanzemaljska baza. Ovakve priče argumentuju se čudnim događajima u okolini planine.

Nauka ne može da dokaže postojanje „vatrenih letećih kugli” niti bilo čega sličnog, ali su razna merenja pokazala da u okolini Rtnja zaista postoje zračenja pozitivnog dejstva na ljudsko zdravlje. Rtanj jednostavno morate obići i istražiti, a ko ga jednom poseti, uvek će mu se sa zadovoljstvom vraćati.

Planina Rtanj će vas osvojiti a više slika možete pogledati na instagram profilu Rtanj Adventure, kao i na facebook stranici Rtanj Adventure